1Хвалим Те, Господе, из свега срца свог, казујем сва чудеса Твоја.
2Радујем се и веселим се о Теби, певам имену Твом, Вишњи!
3Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица Твог;
4Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сео си на престо, судија праведни.
5Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довека, за свагда.
6Непријатељу неста мачева сасвим; градове Ти си развалио; погибе спомен њихов.
7Али Господ увек живи; спремио је за суд престо свој.
8Он ће судити васионом свету по правди, усудиће народима право.
9Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.
10У Тебе се уздају који знају име Твоје, јер не остављаш оних који Те траже, Господе!
11Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дела Његова;
12Јер Он освећује крв, памти је; не заборавља јаук невољних.
13Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртних,
14Да бих казивао све хвале Твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење Твоје.
15Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами наместили, ухвати се нога њихова.
16Познаше Господа; Он је судио; у дела руку својих заплете се безбожник.
17Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога;
18Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће никад погинути.
19Устани, Господе, да се не посили човек, и да приме народи суд пред Тобом.
20Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи.