1Зато, браћо света, заједничари звања небеског, познајте посланика и владику, ког ми признајемо, Исуса Христа,
2који је веран Ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његовом.
3Јер Овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио.
4Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.
5И Мојсије дакле беше веран у свему дому његовом, као слуга, за сведочанство оног што је требало да се говори.
6Али је Христос као син у дому свом: ког смо дом ми, ако слободу и славу наде до краја тврдо одржимо.
7Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете,
8Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,
9Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година.
10Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;
11Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој.
12Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;
13него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;
14јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;
15докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте.
16Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.
17А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагрешише, који оставише кости у пустињи?
18А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују?
19И видимо да не могоше ући за неверство.