1И видех у десници Оног што сеђаше на престолу књигу написану изнутра и споља, запечаћену са седам печата.
2И видех анђела јаког где проповеда гласом великим: Ко је достојан да отвори књигу и да разломи печате њене?
3И нико не могаше ни на небу ни на земљи, ни под земљом да отвори књиге ни да загледа у њу.
4И ја плаках много што се нико не нађе достојан да отвори и да прочита књигу, нити да загледа у њу.
5И један од старешина рече ми: Не плачи, ево је надвладао лав, који је од колена Јудиног, корен Давидов, да отвори књигу и разломи седам печата њених.
6И видех, и гле, насред престола и четири животиње, и посред старешина Јагње стајаше као заклано, и имаше седам рогова, и седам очију, које су седам духова Божијих посланих по свему свету.
7И дође и узе књигу из деснице Оног што сеђаше на престолу.
8И кад узе књигу, четири животиње и двадесет и четири старешине падоше пред Јагњетом, имајући сваки гусле, и златне чаше пуне тамјана, које су молитве светих.
9И певаху песму нову говорећи: Достојан си да узмеш књигу, и да отвориш печате њене; јер си се заклао, и искупио си нас Богу крвљу својом од сваког колена и језика и народа и племена,
10И учинио си нас Богу нашем цареве и свештенике, и цароваћемо на земљи.
11И видех, и чух глас анђела многих око престола и животиња и старешина, и беше број њихов хиљада хиљада.
12Говорећи гласом великим: Достојно је Јагње заклано да прими силу и богатство и премудрост и јачину и част и славу и благослов.
13И свако створење, што је на небу, и на земљи, и под земљом, и што је на мору, и што је у њима, све чух где говоре: Ономе што седи на престолу, и Јагњету благослов и част и слава и држава ва век века.
14И четири животиње говораху: Амин. И двадесет и четири старешине падоше и поклонише се Ономе што живи ва век века.