1Радујте се Богу, који нам даје крепост; покликујте Богу Јаковљевом.
2Подигните песме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.
3Трубите о мени у трубу, о уштапу ради празника нашег.
4Јер је такав закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљевог.
5За сведочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу мисирску. Језик, ког не знах, чух!
6„Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.
7У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.
8Слушај, народе мој, и засведочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао:
9Да не буде у тебе туђег бога, и богу страном немој се клањати.
10Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.
11Али не послуша народ мој глас мој, Израиљ не мари за ме.
12И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.
13О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путевима мојим!
14Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;
15Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довека;
16Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их.”