1Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
2У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
3Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
4Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
5Пребрајам старе дане и године од векова.
6Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
7„Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
8Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
9Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?”
10И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
11Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
12Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
13Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
14Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
15Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
16Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
17Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
18Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
19По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
20Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.