1Чуј, Боже, глас мој у јаду мом; од страшног непријатеља сачувај живот мој.
2Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинаца,
3Који наоштрише језик свој као мач, стрељају речима, које задају ране,
4Да би из потаје убили правога. Изненада ударају на њ и не боје се;
5Утврђују себе у злим намерама, договарају се како ће замке сакрити, веле: Ко ће их видети?
6Измишљају злочинства и говоре: Свршено је! Шта ће се радити, смишљено је! А шта је унутра и срце у човека дубоко је.
7Али ће их Бог поразити; удариће их стрела изненада.
8Обориће један другог језиком својим. Ко их год види, бежаће од њих.
9Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дело Његово.
10А праведник ће се веселити о Господу и уздаће се у Њега, и хвалиће се сви који су правог срца.