1Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мог.
2Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем
3Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме.
4Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме;
5Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме.
6И рекох: Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетео и починуо;
7Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи.
8Похитао бих да утечем од вихора и од буре.
9Порази, Господе, и раздели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду;
10Дању и ноћу то ходи по зидовима његовим; злочинство је и мука посред њега.
11Усред њега је погибао, с улице његове не одлази превара и лукавство.
12Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио.
13Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој.
14С којим ми беше радост делити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни.
15Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њиховом и у њима.
16Ја Бога призивам, и Господ ће ме спасти.
17Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој;
18Учиниће, те ће душа моја бити мирна од оних који нападају на ме, јер их много имам.
19Да услиши, и укроти их Бог, који живи од века; јер се не мењају и не боје се Бога.
20Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу.
21Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви.
22Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне.
23Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам.