1Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?
2Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.
3„Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов.”
4Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.
5Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:
6„Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој.”
7Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: „Ти си син мој, ја те сад родих.
8Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.
9Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд.”
10Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!
11Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.
12Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!