1Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,
2Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.
3Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?
4Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.
5Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.
6Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.
7Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,
8Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
9Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,
10Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.
11Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
12Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;
13Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.
14Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.
15Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!