1Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
2Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
3„Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
4Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
5Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом.”
6Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
7Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
8Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
9Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
10Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
11Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
12Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
13Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
14Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
15Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
16Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
17Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
18Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.