1У оно пак доба дође Јован крститељ, и учаше у пустињи јудејској.
2И говораше: Покајте се, јер се приближи царство небеско.
3Јер је то онај за кога је говорио пророк Исаија где каже: Глас оног што виче у пустињи: Приправите пут Господу, и поравните стазе Његове.
4А Јован имаше хаљину од длаке камиље и појас кожан око себе; а храна његова беше скакавци и мед дивљи.
5Тада излажаше к њему Јерусалим и сва Јудеја, и сва околина јорданска.
6И он их крштаваше у Јордану, и исповедаху грехе своје.
7А кад виде (Јован) многе фарисеје и садукеје где иду да их крсти, рече им: Породи аспидини! Ко каза вама да бежите од гнева који иде?
8Родите дакле род достојан покајања.
9И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Аврама; јер вам кажем да може Бог и од камења овог подигнути децу Авраму.
10Већ и секира код корена дрвету стоји; свако дакле дрво које не рађа добар род, сече се и у огањ баца.
11Ја дакле крштавам вас водом за покајање; а Онај који иде за мном, јачи је од мене; ја нисам достојан Њему обућу понети; Он ће вас крстити Духом Светим и огњем.
12Њему је лопата у руци Његовој, па ће отребити гумно своје, и скупиће пшеницу своју у житницу, а плеву ће сажећи огњем вечним.
13Тада дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану да се крсти.
14А Јован брањаше Му говорећи: Ти треба мене да крстиш, а Ти ли долазиш к мени?
15А Исус одговори и рече му: Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду. Тада Јован остави Га.
16И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише Му се небеса, и виде Духа Божјег где силази као голуб и дође на Њега.
17И гле, глас с неба који говори: Ово је Син мој љубазни који је по мојој вољи.