1А Вилдад Сушанин одговори и рече:
2Кад ћете свршити разговор? Оразумите се, па ћемо онда говорити.
3Зашто се мисли да смо као стока? Зашто смо гадни у вашим очима?
4Који растржеш душу своју у јарости својој, хоће ли се тебе ради оставити земља и стена се преместити са свог места?
5Да, видело безбожних угасиће се, и искра огња њиховог неће сијати.
6Видело ће помркнути у шатору његовом, и жижак ће се његов угасити у њему.
7Силни кораци његови стегнуће се, и обориће га његова намера.
8Јер ће се увалити у замку ногама својим и наићи ће на мрежу;
9Ухватиће га замка за пету и свладаће га лупеж.
10Сакривено му је пругло на земљи, и клопка на стази.
11Од свуда ће га страхоте страшити и тераће га устопце.
12Изгладнеће сила његова, и невоља ће бити готова уза њ.
13Појешће жиле коже његове, појешће жиле његове првенац смрти.
14Ишчупаће се из стана његовог узданица његова, и то ће га одвести к цару страшном.
15Наставаће се у шатору његовом, који неће бити његов, посуће се сумпором стан његов.
16Жиле ће се његове посушити оздо, и озго ће се сасећи гране његове.
17Спомен ће његов погинути на земљи, нити ће му име бити по улицама.
18Одагнаће се из светлости у мрак, и избациће се из света.
19Ни сина ни унука неће му бити у народу његовом, нити каквог остатка у становима његовим.
20Чудиће се дану његовом који буду после њега, а који су били пре обузеће их страх.
21Такви су станови безаконикови, и такво је место оног који не зна за Бога.