1Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.
2Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
3знајући да кушање ваше вере гради трпљење;
4а трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.
5Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;
6али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.
7Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.
8Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.
9А понижени брат нека се хвали висином својом;
10а богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.
11Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.
12Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
13Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;
14него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.
15Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.
16Не варајте се, љубазна браћо моја!
17Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;
18јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.
19Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.
20Јер срдња човечија не чини правде Божије.
21Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.
22Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.
23Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;
24јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.
25Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.
26Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик свој, него вара срце своје, његова је вера узалуд.
27Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.