1Бреме пустињи на мору. Као вихори који пролазе на југ, тако ће доћи из пустиње, из земље страшне.
2Љута утвара јави ми се. Неверник неверу чини, пустошник пустоши; ходи, Еламе; опколи, Мидијо! Свему уздисању учинићу крај.
3Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи.
4Срце ми се смете, гроза ме подузе; ноћ милина мојих претвори ми се у страх.
5Постави сто, стражар нека стражи; једи, пиј; устајте кнезови, мажите штитове.
6Јер овако ми рече Господ: Иди, постави стражара да ти јави шта види.
7И виде кола, и два реда коњика; кола с магарцима и кола с камилама; и пажаше добро великом пажњом.
8И повика као лав: Господару, ја стојим једнако на стражи дању, и стојим на стражи по сву ноћ.
9И ево дођоше на колима људи, у два реда коњици. Тада повика и рече: Паде, паде Вавилон, и сви резани ликови богова његових разбише се о земљу.
10Вршају мој, и пшенице гумна мог! Шта чух од Господа над војскама, Бога Израиљевог, јавих вам.
11Бреме Думи. Виче к мени неко са Сира: Стражару! Шта би ноћас? Стражару! Шта би ноћас?
12Стражар рече: Доћи ће јутро, али и ноћ; ако ћете тражити, тражите, вратите се, дођите.
13Бреме арапској. По шумама у арапској ноћиваћете, путници дедански!
14Изнесите воде пред жедне, који живите у земљи Теми, сретните с хлебом бегунца.
15Јер ће бежати од мача, од мача голог, од лука запетог и од жестоког боја.
16Јер овако ми рече Господ: За годину, као што је година најамничка, нестаће све славе кидарске.
17И што остане храбрих стрелаца синова кидарских, биће мало; јер Господ Бог Израиљев рече.