1А ово је глава од тога што говоримо: имамо таквог Поглавара свештеничког који седи с десне стране престола Величине на небесима;
2који је слуга светињама и истинитој скинији, коју начини Господ, а не човек.
3Јер се сваки поглавар свештенички поставља да приноси даре и жртве; зато ваља да и Овај шта има што ће принети.
4Јер да је на земљи, не би био свештеник, кад имају свештеници који приносе даре по закону,
5који служе обличју и сену небеских ствари, као што би речено Мојсију кад хтеде скинију да начини: Гледај, рече, да начиниш све по прилици која ти је показана на гори.
6А сад доби бољу службу, као што је и посредник бољег завета, који се на бољим обећањима утврди.
7Јер да је онај први без мане био, не би се другом тражило места.
8Јер кудећи их говори: Ево дани иду, говори Господ, и начинићу с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов завет;
9Не по завету који начиних с очевима њиховим у онај дан кад их узех за руку да их изведем из земље мисирске; јер они не осташе у завету мом, и ја не марих за њих, говори Господ.
10Јер је ово завет који ћу начинити с домом Израиљевим после оних дана, говори Господ: даћу законе своје у мисли њихове, и на срцима њиховим написаћу их, и бићу им Бог, и они ће бити мени народ.
11И ниједан неће учити свог ближњег, и ниједан брата свог, говорећи: Познај Господа; јер ће ме сви познати од малог до великог међу њима.
12Јер ћу бити милостив неправдама њиховим, и грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.
13А кад вели: нов завет, први начини ветхим; а шта је ветхо и остарело, близу је краја.