1Бог који је некада много пута и различитим начином говорио очевима преко пророка, говори и нама у последак дана ових преко сина,
2ког постави наследника свему, кроз ког и свет створи.
3Који будући сјајност славе и обличје бића Његовог, и носећи све у речи силе своје, учинивши собом очишћење греха наших, седе с десне стране престола величине на висини,
4и толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби.
5Јер коме од анђела рече кад: Син мој ти си, ја те данас родих? И опет: Ја ћу Му бити Отац, и Он ће ми бити Син.
6И опет уводећи Првороднога у свет говори: и да Му се поклоне сви анђели Божији.
7Тако и анђелима говори: Који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени.
8А сину: Престо је Твој, Боже, ва век века; палица је правде палица царства Твог.
9Омилела Ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој уљем радости већма од другова Твојих.
10И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих:
11Она ће проћи, а Ти остајеш: и сва ће остарети као хаљина,
12И савићеш их као хаљину, и измениће се: а Ти си Онај исти, и Твојих година неће нестати.
13А коме од анђела рече кад: Седи мени с десне стране док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
14Нису ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наследити спасење?