1Ево вам, љубазни, већ пишем другу посланицу у којима будим напомињањем ваш чисти разум,
2да се опомињете речи које су напред казали свети пророци, и заповести својих апостола од Господа и Спаса.
3И ово знајте најпре да ће у последње дане доћи ругачи који ће живети по својим жељама,
4и говорити: Где је обећање доласка његовог? Јер откако оци помреше све стоји тако од почетка створења.
5Јер навалице неће да знаду да су небеса била од пре и земља из воде и усред воде Божијом речи.
6Зато тадашњи свет би водом потопљен и погибе.
7А садашња небеса и земља том истом речи задржана су те се чувају за дан страшног суда и погибли безаконих људи.
8Али ово једно да вам не буде непознато, љубазни, да је један дан пред Господом као хиљаду година, и хиљаду година као један дан.
9Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни, него нас трпи, јер неће да ко погине, него сви да дођу у покајање.
10Али ће доћи дан Господњи као лупеж ноћу, у који ће небеса с хуком проћи, а стихије ће се од ватре распасти а земља и дела што су на њој изгореће.
11Кад ће се дакле ово све раскопати, каквим треба вама бити у светом живљењу и побожности,
12чекајући и желећи да буде скорије долазак Божијег дана, ког ће се ради небеса спалити и раскопати, и стихије од ватре растопити?
13Али чекамо по обећању Његову ново небо и нову земљу, где правда живи.
14Зато, љубазни, чекајући ово старајте се да вас Он нађе чисте и праве у миру.
15И трпљење Господа нашег држите за спасење; као што вам и љубазни наш брат Павле по даној му премудрости писа.
16Као што говори о овоме и у свима својим посланицама, у којима имају неке ствари тешке разумети, које ненаучени и неутврђени изврћу, као и остала писма, на своју погибао.
17А ви, дакле, љубазни, знајући напред, чувајте се да преваром безаконика не будете одведени с њима, и не отпаднете од своје тврђе;
18него напредујте у благодати и у познању Господа нашег и спаса Исуса Христа. Њему слава и сад и у вечна времена. Амин.