1Зато имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се;
2него се одрекосмо тајног срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо реч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савести човечијој пред Богом.
3Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину,
4у којима бог света овог ослепи разуме неверника, да им не засветли видело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види.
5Јер себе не проповедамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради.
6Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.
7Али ово благо имамо у земљаним судовима, да премноштво силе буде од Бога, а не од нас.
8У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;
9прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.
10И једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашем покаже.
11Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем.
12Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.
13Имајући пак онај исти дух вере као што је написано: веровах, зато говорих; ми верујемо, зато и говоримо.
14Знајући да ће Онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.
15Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.
16Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.
17Јер наша лака садашња брига доноси нам вечну и од свега претежнију славу.
18Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно.