1Старешине које су међу вама молим који сам и сам старешина и сведок Христовог страдања, и имам део у слави која ће се јавити:
2Пасите стадо Божије, које вам је предато, и надгледајте га, не силом, него драговољно, и по Богу, нити за неправедне добитке, него из доброг срца;
3нити као да владате народом; него бивајте угледи стаду;
4и кад се јави поглавар пастирски, примићете венац славе који неће увенути.
5Тако ви млади слушајте старешине; а сви се слушајте међу собом, и стеците понизност; јер се Бог поноситима супроти, а пониженима даје благодат.
6Понизите се, дакле, под силну руку Божију, да вас повиси кад дође време.
7Све своје бриге баците на Њ јер се он брине за вас.
8Будите трезни и пазите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере.
9Браните се од њега тврђом у вери, знајући да се таква страдања догађају вашој браћи по свету.
10А Бог сваке благодати, који вас позва на вечну своју славу у Христу Исусу, он да вас, пошто мало пострадате, саврши, да утврди, да укрепи, да утемељи.
11Њему слава и држава ва век века. Амин.
12По Силвану, вашем верном брату, као што мислим, пишем вам ово мало, саветујући и сведочећи да је ово права благодат Божија у којој стојите.
13Поздравља вас црква с вама избрана у Вавилону, и Марко, син мој.
14Поздравите један другог целивом љубави. Мир вам свима у Христу Исусу. Амин.