1А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.
2И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.
3И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.
4И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,
5и Јевар и Елисуја и Елфалет,
6и Нога и Нефег и Јафија,
7и Елисама и Велијада и Елифалет.
8А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.
9И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
10Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.
11Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.
12И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.
13А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.
14И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.
15И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.
16И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.
17И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.